OBRAZOVANJE

U daljnoj prošlosti, pismenost i obrazovanje, nisu imali masovan karakter, bili su vezani za pojedince koji su se time bavili u samostanima, crkvama i državnim kancelarijama .  To  je vrijeme srednjeg vijeka. Zaostalost naroda , bolje rečeno, njegova „naobrazba“  odgovaraju tom  vremenu  .   Tada   nije   postojao   nikakav   javni   sistem obrazovanja , odnosno , školovanja. U Osmansko doba,  od  XV  pa do pred kraj XIX stoljeća (1463 – 1878),pismenost i opismenjavanje su vezani za vjersko–  konfesionalno obrazovanje. Sistem školovanja je organizovan  na isključivo   vjerskoj   osnovi  u muslimanskim, katoličkim, pravoslavnim ili jevrejskim školama.

Tek 1869. godine donesen je Školski zakon, kojim su bile predviđene državne škole, ali njih je do kraja Osmanske vladavine bilo veoma malo osnovano. Poslije   Osmanskog    osvajanja   ovih   prostora   za   bošnjačku   djecu   organizovane   su muslimanske  škole  koje  su  se  zvale sibjan – mektebi. Te škole su otvorene obično uz džamije ,  a  nastavu  održavaju hodže kao vjerski učitelji.U Zvorničkom sandžaku kojem je pripadao i Gradačac bilo je 209 mekteba.

Pred kraj Osmanske vladavine, počele su  se  osnivati  škole  u  kojima  su  se predavali i svjetovni predmeti,a nazivale su se ruždije.Te škole su se izdržavale od priloga bogatijih Bošnjaka. Školovanje Srba, može  se  po pismenim tragovima pratiti tek od XIX stoljeća iako je nekakav vid škola u vrlo malom obimu postojao i ranije. Krajem Osmanske vladavine u BiH postoji 56 pravoslavnih škola sa 75 učitelja i 3253 učenika.

Najstarije pravoslavne škole u ovoj užoj regiji su one koje su osnovane u Obudovcu i Brčkom. Crkva je izdržavala te škole, a pravovremeno je pristizala pomoć i sa strane, iz Vojvodine i Srbije. Međutim, već od 1867.godine udžbenici se štampaju u bosanskom vilajetu  i  to  po  Vukovom pravopisu. Među učiteljima iz tog perioda je i Vaso Pelagić iz Žabara Gornjeg.

Proces  opismenjavanja  kod  Hrvata  vezan  je  za  franjevce, o čemu se sačuvalo dosta dokumenata. Tako se spominje u  jednom  pismu iz 1685.godine „ kako u Bosni ima više žena  i  čobana   koji  znaju  čitati  i  pisat , nego  što  se  jedva  može  naći  u  zadarskoj nadbiskupiji“.[37]U Osmanskom  periodu osnovan je određen broj katoličkih škola, a jedna od  najstarijih  je  škola  u  Tolisi.  Pri  kraju  Osmanskog perioda Austro – Ugarska Monarhija zatiče u BiH 54 katoličke škole sa 56 učitelja i 2295  učenika.

Najveći doprinos za otvaranje katoličkih škola  u  tom  periodu  dali  su  franjevci  I.F.Jukić  i  G. Martić,  koji  su pored toga što su osnivali  škole  u njima  su  i  predavali. Osnovne  škole  su  osnivale  i  časne sestre od 1872.godine. Te škole rade po programima tadašnjih škola iz Hrvatske.

Sa  austrougarskom  okupacijom  BiH  nastaje  i organizacija državnih škola na području BiH,  za  koje  se  propisuju  programi  i  nastavni  planovi ,  uvodi se vaspitanje koje je u skladu  sa  politikom  okupacije. Prestaju  sa  radom katoličke osnovne škole, osim škola časnih  sestara,  a  muslimanske i pravoslavne i dalje nastavljaju sa radom.

U vrlo brzom procesu širi se mreža državnih osnovnih škola, što je posebno realizirala Austrija ,za razliku  od Mađarske  koja je  više  bila za podvojene škole. Bošnjaci i Srbi su u početku davali  otpor  takvoj  organizaciji  škola, ali taj proces se nije mogao zaustaviti. Austrija je željela  da  u  BiH što prije potisne konfesionalne škole pa je već do 1881.godine otvorila 32 državne osnovne škole i to u većim mjestima.

Prvi  domaći udžbenik pojavio se 1883.godine,da bi za par narednih godina bili urađeni i ostali domaći udžbenici. U Sarajevu se 1882.godine otvara prvi učiteljski kurs,koji veoma brzo  prerasta  u  učiteljsku  školu .  Sibjan – mektebi  nastavljaju  sa  radom  i  u periodu austrougarske  okupacije,  što ne znači da se određen broj bošnjačke djece nije upisivao u  državne  škole.  I mektebi  se  reformišu  u smislu dopune programa,da bi i ta nastava dala  širu  naobrazbu .   I   srpske  škole  su  se  i  dalje  održale  iako  su  zbog  izrazitog nacionalnog  usmjerenja  bila  pod  pritiskom  režima ,  koji  je tražio zatvaranje tih škola.

Srpske  škole  su  ukinute  tek  početkom  Prvog  svjetskog rata, a katoličke škole časnih sestara nisu prestale sa radom. Znači , kada je riječ o daljoj  prošlosti ,  onda  je vrijedno istaći da je prva osnovna škola  u ovom dijelu  BiH   vezana  za  ime  Husein – kapetana Gradaščevića ,  „ Zmaja od Bosne “ , uz čiju je suglasnost sagrađena u Tolisi kod Orašja 1823 . godine.  U  Gradačcu  je  prva osnovna škola otvorena 1845 . godine, a u Žabaru Gornjem 1850 . godine.